Untitled Page

Legendarni metalci Brus Dikinson i Janik Gers kazu za Press da planiraju da sledeceg utorka caste fanove u Srbiji nizom pesama koje dugo nisu svirali U „Beogradskoj areni" 10. februara bice odrzan najveci hevi-metal spektakl godine, koncert britanskih velikana „Ajron mejden".

Pred sam koncert clanovi grupe, pevac Brus Dikinson i gitarista Janik Gers, govore za Press da ce njihov drugi koncert u Beogradu za dve godine biti znatno drugaciji od prethodnog i da fanovi mogu da ocekuju pregrst starih pesama koje se dugo nisu cule na njihovim svirkama.

Da li su posle svih ovih godina rada clanovi benda prijatelji ili samo poslovni partneri?
JANIK: Slazemo se veoma dobro i imamo zdravo postovanje za sposobnosti i licne osobine naših kolega. Mi smo svi veoma razliciti ljudi, ali se slazemo i muzicki i privatno. Ovo je sigurno najprijateljskiji bend s kojim sam ikada radio - izuzimajuci Nika Mekbrejna, on je poznat po tome sto pokrade sve vino koje nam ostave u garderobi!

Bruse, prica se da imate prijatelje meðu macevaocima beogradskog kluba Crvena zvezda?

BRUS: Upoznao sam neke macevaoce u Beogradu, ali se nikad nisam takmicio protiv njih. Ovoga puta cu poneti opremu, pa ako se ukaze prilika, na raspolaganju sam za mec.

- Nikad ne dolazimo sa istim programom. Imamo nove stvari koje želimo da pokazemo.
Menjamo nastup i ukljucujemo neke pesme koje odavno nismo svirali. Ovakav program Beograd nije video - govori Brus Dikinson.

Bilo je prica da cete ovoga puta svirati cuvenu pesmu „Alexander the Great", koju nikada ne izvodite na koncertima.

JANIK: Necemo.

Deo publike imao je utisak da je prosli beogradski nastup bio prekratak?

JANIK: Zaista sam uzivao u proslom beogradskom nastupu. Mislim da je za pravljenje set liste vazniji kvalitet nego kvantitet, i mora se napraviti balans izmedju pesama tako da koncert bude sto uzbudljiviji. Biranje pesama za koncert slicno je odabiru numera za album - to mora da bude celina koja ima pocetak, sredinu, kraj i odredjeni ritam. Bendovi cesto ubace gitarski ili bubnjarski solo od 10 minuta samo da bi produžili set, i to je jako lako uraditi, ali smatram da se tako narusava ritam koncerta i gubi magija živog nastupa. Nasi koncerti posveceni su ljudima koji uzivaju u nasem nastupu, a ne onima koji proveravaju satove svakih pet minuta da vide koliko koncert traje.

Da li ekonomska kriza ugrozava rad grupe?

BRUS: Mi nismo pogodjeni ekonomskom i finansijskom krizom. „Ajron Mejden" prodaje koncerte sirom sveta lakse od drugih grupa. Mozda zato što karte nisu skupe kao za ostale koncerte, a mozda zato što imamo odaniju publiku. Prosle godine mogli smo sebi da dozvolimo duplo skuplje ulaznice, ali nismo išli u pljacku. Naša je strategija da cena ulaznice odgovara mogucnostima nase publike. Sa te strane nismo ugrozeni.

U ovoj fazi vase svetske turneje „Somewhere Back In Time" jeste jedini evropski koncert. Kako se to dogodilo?

BRUS: Zvanicno, Dubai je prvi koncert cetvrte faze turneje. Kasnije letimo ka Aziji, Novom Zelandu, Južnoj Americi. Sve u svemu 80.000 kilometara i 19 koncerata, što æe znaciti da smo ovoga puta svirali u 37 drzava. No, u medjuvremenu dobili smo dobru ponudu iz Beograda. Volimo ovaj grad, imamo tu puno prijatelja i nosimo lepe uspomene, a i obecali smo poslednji put kada smo ovde svirali da cemo se brzo vratiti.

Za prolece je najavljena premijera vašeg filma „Let 666"...

BRUS: Svetska premijera je zakazana za 21. april. Video sam poslednju verziju i odusevljen sam. To je uzbudljiv i divno napravljen dugometrazni dokumentarni film. Scene na stadionima sirom sveta i u avionu su nezaboravne. Mislim da ce publika biti zadovoljna i uzivati koliko i ja kad sam ga gledao.

Janik, kakav je osecaj biti gitarista u bendu koji ima cak tri gitare? Zvuk koji stvarate je bez premca u metalu, ali da li je teško biti individualni muzicar u takvom orkestru?

JANIK: Nije tesko imati individualni stil u bendu zato sto su sva trojica gitarista vrlo razliciti muzicari i svako od nas mogao bi da bude jedini gitarista u bilo kom bendu. Kada „Mejdeni" izadju na scenu, ostavljate svoj ego na vratima. Nismo u grupi da bismo sticali licnu slavu, vec da bismo ucinili zvuk benda što boljim. Mislim da to radimo vrlo uspesno i da se nasi razliciti stilovi stope u finu smesu.

Da li bi putnici na letovima koji nemaju kodnu oznaku 666 voleli da im kapetan leta bude rok zvezda?

BRUS: To nije tacno! Ljudi plate kartu da bi što brze i bezbednije stigli sa jednog na drugo mesto. Njih ne zanima ko je pilot.