Untitled Page

Razgovarati, pa makar telefonska veza bila losa, sa ovim covekom nije mala stvar. Brus je licnost neverovatne slozenosti: Istoricar koji je postao svetska rokenrol zvezda, strasni macevalac, od ljubitelja avijacije postao profesionalni kapetan linijskih letova, pisac tri tirazne knjige, dva filmska scenarija, producent, voditelj muzickih emisija na Bi-Bi-Si radiju i televizijskih programa na „Diskaveri” kanalu, glumac, kolekcionar neobicnih stvari, dobrovoljac za letove u nebezbedne vazdusne prostore...
Posle trideset godina uzbudljive karijere nece se ustezati da prizna:

„U mojoj naivnosti verovao sam da ljudi ulaze u rokenrol bendove sa zeljom da postanu veliki umetnici. Srusio mi se ceo svet kad sam se uverio da im to uopste nije motiv, a da neke kreativnost i ne zanima. Neki bi da budu umetnici, a drugi se i pribojavaju takve ideje. Vecina bi da nesto popije, stogod naguzi ili malo drogira. To su stvari sa kojima se ja ne mogu poistovetiti. Od prvog dana trazio sam drustvo stvaralaca koje zeli napred. ‘Iron Maiden’ je ceo kosmos i znam da trag koji smo ostavili ima smisla.”

„Kad usred nocnog neba letis nad Evropom i iz kokpita aviona bacis pogled ispod sebe, vidis more svetla. Zatim pogledas iznad i uocis vise zvezda nego sto si ih ikada u zivotu zamislio - to je bozanstven osecaj. Leteci posmatras vremenske fenomene, udaljene oluje, neobicne oblake, Sunce i Mesec izbliza.
Ponekad si svedok najboljeg lajt soua na svetu. To je car mog posla. A onda dodje vreme da izadjes na scenu i pevas u jednoj od najvecih grupa svih vremena.
To zadovoljstvo se ne moze kupiti parama.” Tako mi neki dan preko telefona prica
Brus Dikinson, glas grupe „Iron Maiden” pred dolazak u Beograd 10. februara.

Zato nije ni cudo sto su u MTV izboru deset najboljih hevi metal bendova svih vremena „Iron Maiden” cetvrti, a kada je takvo rangiranje pravio VH1 Klasik onda su zauzeli trece mesto. Publika im je neverovatno odana.
- Jer ih nikad nismo varali ni pljackali.
Pre nego krenemo u neku zemlju raspitamo se o kupovnoj moci i tako dogovaramo cenu karata -
prica iskreno Dikinson.
Grupa posecuje Beograd cetvrti put a on ce pevati u trecoj hali. Godine 1986. u „Pioniru”, 2007 na „Sajmu” a sada u „Areni”. To je jedini ovogodisnji evropski koncert.
Zvanicno u Dubajiu zapocinjemo cetvrtu fazu „Somewhere Back in Time” svetske turneje. Posle letimo ka Aziji, Novom Zelandu, Juznoj Americi. Sve u svemu, 80.000 kilometara i 19 koncerata što znaci da smo za godinu dana puta svirali u 37 drzava. No, u medjuvremenu dobili smo dobru ponudu iz Beograda - kaze Dikinson.

Ovaj grad ih voli, cak i kad zvuk nije najbolji kao prosli put u betonskom grotlu Sajma.
- Mi volimo taj grad, imamo puno prijatelja i nosimo lepe uspomene. Obecali smo poslednji put kada smo svirali da cemo se brzo vratiti. Tokom prosloletnje stadionske turneje nismo dosli. Sad je zgoda da ispravimo gresku.
Malo je poznato da je prosli put Brus nestao kad je stigao u Beograd. Usput je video karting stazu, zamolio sofera da ga vrati i dva sata jurio u krug za svoju dusu. Kad se ceo pojavio, svi su vidno odahnuli. Jos mu niko nije pokazao muzej vazduhoplovstva i sve letilice u njemu...
I, onako, za sebe kazace:
„Vise nisam dovoljno mlad da znam sve.”

Zasto sve ovo pisem? Trazeci razgovor sa svetskom rok zvezdom, ocekivao sam niz uslova i procedura.
Nista od toga. Dan ranije mi je poruceno da se Brus meni nece javiti u 11.45 nego u 11.30. Pozvao je minut kasnije a ponasao kao da se oduvek poznajemo.
A javio se izmedju dva leta. Tog jutra je sleteo iz Halifaksa, Kanada a cekao ga let za Spaniju. Mozda ta preciznost i odgovornost objasnjavaju zasto je neko stvarno veliki u poslu kojim se bavi. Pa makar taj posao bio i rokenrol.